Интердисцплинарни истраживачки центар за управљање ризицима од хазарда са катастрофалним последицама

ЗАШТО ЦЕНТАР?

Свет је, до данашњих дана, изложен природним катастрофама све већих размера. Само у периоду од 1974. до 2003. године забележено је преко 6367 природних катастрофа, широм света, не рачунајући епидемије. То је резултирало у следећем (1):

1. Животе је изгубило више од 2 милиона људи.
2. 1.5 милијарди људи кумулативно је било под утицајем катастрофа.
3. 182 милиона људи је остало без крова над главом.
4. Процењена материјална штета је била око УС$1.38 трилиона.

Република Србија, на жалост, није изузетак. Њена територија (у прошлости и територије Србије и Црне Горе, као и бивше Југославије) је такодје континуално изложена хазардним појавама, чији је утицај често трагичан. Протекле два лета су била једна од најтоплијих од када постоје мерења на територији Србије. Одступања средњих летњих температура од просека била су знатна. Број тропских дана и тропских ноћи биле су двоструко, а понегде и троструко веће од уобичајених (2).

Када год се, на територији Србије, догоди катастрофа, било природна или изазвана људском активношћу, реакција је хаотична, што само по себи представља додатну катастрофу. Регулативе везане за катстрофалне појаве јесу, у основи, ”реактивне”. Базиране су на старим нормама из домена цивилне заштите, а скоро искључиво се односе на хитне реакције непосредно после догадјаја, и наставља се, без координације, само делимично у правцу одрживог опоравка и рехабилитације.

ВИЗИЈА ЦЕНТРА

Резултатима рада Интердисциплинарног истраживачког центра за катастрофалне ризике допринети смањењу рањивост на најмању могућу меру, и стварању друштва отпорног на утицаје хазардних појава. Допринети подизању свести о односу људског бића и планете Земље, као предуслов за формирање нове позитивне глобалне свести.

МИСИЈА ЦЕНТРА

Научно-истраживачким радом допринети развоју и сталном усавршавању индикатора за праћење хазардних појава, за континуално просторно-временску анализу рањивости, а тако и свеукупном смањењу ризика од утицаја хазардних појава. Утицати на доносиоце одлука да прихвате резултате научно-истраживачког рада и да их уградјују у законодавна и институционална решења у области смањења рањивости, а тиме и смањења ризика од утицаја хазардних појава.

АКТИВНОСТИ ЦЕНТРА

Превентива, као и рано упозорење, у домену смањења ризика од утицаја хазардних појава не постоје у Србији. Због тога су, на жалост, последице од оваквих појава максималне (у негативном контексту). У духу старе изреке “више спречити мање лечити“, један од главних задатака Центра јесте истраживање у области максимизирања превентивних и митигационих активности базираних на резултатима примене савремених интердисциплинарних истраживања, математичких метода, модела и технологија, са посебним освртом на информационе и комуникационе технологије, као и сателитска осматрања.

Основне активности центра:

1. Промовисање интердисциплинарних истраживања.
2. Развој и промовисање културе превенције и митигације.
3. Праћење хазардних појава коришћењем просторних и временских индикатора.
4. Дефинисање индикатора из домена рањивости.
5. Вероватноће утицаја ИПЦЦ сценарија будућих климатских промена на хазарде у региону.
6. Процене рањивости и њихов однос са социо-економским развојем Србије и региона.
7. Примена математичких модела за израчунавање индикатора и процене рањивости.
8. Развој алгоритама и софтвера за анализу рањивости.
9. Анализа и процена ризика од утицаја хазардних појава применом, као и усавршавањем, постојећих модела, а такодје и развојем нових модела прилагодјених локалним условима.
10. Коришћење сателитских снимака и даљинске детекције за процене индикатора хазарда и рањивости.
11. Развој интернет портала за коришћење резултата научно-истраживачког рада центра.
12. Развој и промоција учења путем Интернета (е-Леарнинг).

Обављање наведених активности би подразумевало максимално коришћење Интернет стандарда и технологија у свим фазама истраживања, као што су:

1. Пријем улазних података.
2. Израчунавање индикатора онлине.
3. Дистрибуција резултата анализе.
4. Учење путем Интернета (e-learning).

МРЕЖА ПАРТНЕР ИНСТИТУЦИЈА (NETWORKING)

Основни принцип рада Центра јесте интердисциплинарност. Само по себи то подразумева заједнички рад са другим институцијама и организацијама, на интернационалном, регионалном, националном и локалном нивоу. За очекивати је да ће се мрежа институција са којима се сарадјује временом проширивати. Ово су нека од институција и организација са којима се намерава сарадјивати (листа институција је увек отворена за све оне институције које желе сарађивати):

Интернационалне организације и институције:

1. UNITED NATIONS UNIVERSITY Institute for Environment and Human Security (UNU-EHS), Bonn, Germany.
2. United Nations Platform for Space-based Information for Disaster Management and Emergency Response (UN-SPIDER), UNOOSA, Vienna, Austria.
3. UNITED NATIONS International Strategy for Disaster Reductions (UN ISDR), Geneva, Switzerland.
4. DiMTEC, Free State University, Bloemfontein, South Africa.
5. European Space Agency (ESA).
6. NASA Goddard Space Centre, USA.
7. Franzius Institute for Waterworks, Leibniz University, Hannover, Germany.

Регионалне организације и институције:

1. Z_GIS, Salzburg University, Salzburg, Austria.
2. Romanian Space Agency (ROSA), Bucurest, Romania.
3. Institut za zemljotresno inženjerstvo (IZZS), Univerzitet ”Kirilo i Metodije”, Skopje, Makedonija.
4. Državni hidrometeorološki zavod (DHMZ), Zagreb, Hrvatska.
5. GISDATA Group, Zagreb, Hrvatska.

Националне организације и институције:

1. Републички хидрометеоролошки завод, Београд.
2. Факултет безбедности, Универзитет у Београду, Београд.
3. Градјевински факултет, Универзитет у Београду, Београд.
4. Јавно водопривредно предузеће “Воде Војводине“, Нови Сад.
5. Војводјанска Академија наука и уметности, Нови Сад.
6. Рударско Геолошки факултет, Универзитет у Београду, Београд.
7. Управа за цивилну заштиту, Министарство Одбране Србије, Београд.
8. Оделење за одбрану АПВ, Министарство Одбране Србије, Нови Сад.
9. Служба спасавања, МУП Србије, Београд.
10. Институт за водопривреду ”Јарослав Черни”, Београд.
11. Сингидунум Универзитет, Београд.
12. ДДОР Нови Сад.
13. Факултети, институти и департмани Универзитета у Новом Саду.

РЕФЕРЕНЦЕ:

1. ЦРЕД – ЕМДАТ, Белгија.
2. Хидрометеоролошки завод, Београд, Србија.